Intervju sa ujnom

Ovaj intervju je nastao nekako spontano, bukvalno preko noći, bez velike pripreme, za potrebe sajta.

Stvar je u tome da svaki sajt ima jednu sekciju koja se najčešće zove "O nama" ili "Naša priča" , ili nešto slično. Tu se onda prezentuje neki tekst u superlativu koji nema neku veliku vrednost jer je reklamnog tipa i sugeriše kako smo baš mi najbolji. Zato smo rešili da uradimo intervju sa ciljem da na jedan drugačiji, neposredniji i iskreniji način saznamo o Ujninoj Kujni, funkcionisanju jedne picerije, kako to izgleda iznutra, plus i minus stranama ugostiteljstva i da na taj način ispričamo "našu priču".

Akteri ovoj dijaloga su Oliver Čanadi, vlasnik Ujnine Kujne i onaj koji postavlja pitanja tj. ja. 😊

Idemo.

Olivere, pozdrav. Mogu li skraćeno da te zovem - Ujna ?😊 ( ovo nije bilo u razgovoru, to sam izmislio 😁 )

Prvo što me zanima, a sad je prilika da pitam, je naziv Ujnina Kujna. Otkud to ?‍

Pozdrav. Vlasnik prve Ujnine kujne u Kikindi, od koga sam ja preuzeo posao, imao je prijatelja, mog imenjaka iz Pančeva (isto se zove Ujna 😀), koji je imao dosta ideja. On je prosto predložio da se zove Ujnina kujna. Od tada postoji i od onda se trudimo da traje što duže, više kao prepoznatljiv brend  nego što je važan sam naziv.

Znači, nema nikakve ujne koja je dobro kuvala ?

Nema nikakve ujne. 😊 To je sve krenulo 2006. kada se u Kikindi ,baš kod nas pojavila prva porodična pizza od 50 cm i u vezi sa tim je od samog starta nastao naš slogan "porodica na okupu". Tako opstaje do danas.

Koliko dugo si ti u ovoj Ujninoj priči ?

Ja sam u ugostiteljstvu od srednje škole, pošto sam tu školu završio i počeo sam odmah da radim i čitav život sam u tome. Mene je Miša Tanović, čovek koji je vodio Ujninu kujnu, prepoznao kao nekog ko bi mogao da mu vodi posao. Ja sam se, naravno, prihvatio toga. To mi je bio korak od konobara ka menadžeru. Vodio sam kompletan posao na obostrano zadovoljstvo. On je posle nekog vremena rešio da se povuče i ugostiteljstva i ponudio mi je da postanev vlasnik Ujnine kujne. Ja sam, naravno, prihvatio i ovo je sedma godina kako sam vlasnik i trudiću se dokle mogu da Ujnina kujna ostane to što jeste.

Kao neko ko je iz ovog grada i često prolazim ovuda, imam utisak da je lokal jako dobro posećen. Da li postoji neki razlog zašto je to tako ? Nije na drugim mestima takva frekvencija gostiju. Možda grešim ?

Jednu malu stvar ću ti prvo reći - nisam toliko upućen u to kako ostali lokali rade. Trudio sam se da gledam svoja posla. Imamo puno stalnih gostiju koji su ovde od jutarnje kafe, preko doručka, do vikenda, stalno dolaze ovde, imaju svoje mesto, osoblje zna kakvu kafu piju i ostalo. Mislim da je razlog to što pružamo tu neku domaću atmosferu, ljudi se osećaju kao kod kuće. Ljudi se pozdravljaju, znaju se. Dolaze gosti svih generacija. Ne verujem da ima neka tajna, osim te opuštene domaće atmosfere koju Ujnina kujna ima jako dugo.

Još nešto sam primetio. Imaš svoje mesto u bašti, tu si, kamufliran. Nikad ne bih  pomislio da si ti vlasnik. Šta se vidi iz te tvoje pozicije ?

Vidi se sve. ( 😆 obostrani smeh )

Da, iskreno, vidi se sve. Dugo sam u ovom poslu i tačno znam da li je konobar dobre volje danas, da li je neki gost nekog uvredio, vidi se sve dobro ili manje dobro. Sa razlogom imam tu poziciju. Nisam okrenuo leđa kafani. Vidim sve a tu sam sa strane. Pogledam u svaki tanjir, u svaku picu koja izađe, potrudim se da sve ispratim. Pratim da li su gosti zadovoljni ili ne. Ne moram da prilazim da svakog pitam. Nekim gostima to imponuje, neki ne vole. Ali tu sam i trudim se da sve vidim.

Hvala ti. Ovo mi je bilo zanimljivo da čujem.

Da presečemo sa jednim drugačijim pitanjem ali ostajemo u domenu hrane. Šta misliš koja je najpopularnija nacionalna kuhinja na svetu ? Objavljeno je istraživanje i lista od 100 najboljih za 2023/2024.. Da ti pomognem. Daću ti top 5, ti izaberi koja je prva. Ovako, grčka, japanska, italijanska, kineska i valjda meksička, ako se dobro sećam.

Pazi, ne znam za taj podatak ali sve što si sad nabrojao asocira me na neka tradicionalna jela, Italija - pizza, Grčka - giros, Meksiko - tortilje u raznim varijantama, Japan - slatko, slano, ljuto, kiselo. U principu to je druga strana kuhinje od onoga čime se ja bavim, ali ja ne bih menjao picu.

Pogodio si. Italijanska kuhinja je na prvom mestu, a medju njenim mnogim jelima prva je pizza.

Da, pizza je bila sirotinjaka hrana, da se razumemo. To su pravile stare žene, uzmu testo i šta su imale kod kuće to stave. Jedino što su Italijani od tog napravili ektremni brend, podigli to na visok nivo. Ali, kad smo već kod toga, mi to radimo malo drugačije. Mi ovde u Ujninoj kujni radimo onako kako su ljudi navikli i tako radimo zbog gostiju. To znači malo deblje testo, fermentišemo ga koliko treba, mi ne teglimo testo nego ga razvlačimo. To je malo drugačija tehnika i priprema. To ide, prolazi i ne bismo da menjamo.

Ja sam te video par puta da jedeš ovde. Jedeš ?

Jedem, naravno.

Šta jedeš ?

Sve. 😁

Uglavnom doručkujem ovde. Na to smo stavili malo više fokus u poslednje vreme, na doručak. Ljudi mnogo rade, nemaju vremena da pripremaju hranu, pa smo napravili malo obilniji doručak. Uglavnom jje to neki omlet sa šunkom i sirom. Naravno, uveče dođem na picu, ne svaki dan. Dođe vremenom do zasićenja.

Ja sad da dođem sa nekim svojim gostima i hoćemo nešto da jedemo, šta bi mi preporučio ?

Zavisi da li je prepodnevna poseta ili noćna. Uglavnom posle podne i uveče traže se pice, ali imamo i obrok salate. Pice mogu biti laganije, a imamo i "teške" koje sad pojedeš pa ti do uveče ništa ne treba. Uglavnom zavisi od gostiju i njihove želje.

Koji su glavni kvaliteti potrebni da bi čovek opstao u ugostiteljstvu ?

Kvalitet onoga što se radi. Mora usluga da bude konstantna. Kvalitet same hrane mora da bude stalan. Opcija da se tu ima padova nije dozvoljena. Tu glavni problem ume da bude nabavka sirovina. Da objasnim, na primer jedna ista vrsta sira koju nabaviš danas i sledeće nedelje, nije ista. Bilo je svega. Zato svaki dan radimo nabavku i kontrolu te robe da ne bi došlo do problema.

Čekaj, zar te stvari zaista mogu toliko da utiču na krajnji proizvod ?

Jako utiču. Tu mnogo stvari mora da se gleda. Ako radiš sa nekim namirnicama koje su manje kvalitetne, sve pada u vodu. Jezivo je menjati dobavljače. Nekad brašno ne bude isto. Da li je bila sušna godina, da li je bila kišna godina, brašno nije isto. I onda nekad moramo da menjamo, ali moraš da ostaneš u tom kvalitetu u kojem si bio.

Šta cenih kod zaposlenih ?

Lojalnost.

Tu misliš konkretno na šta ?

Mogu reći da stvarno već godinama imam, i kad sam vodio lokal, i sad kad sam vlasnik, jako dobru ekipu. Dobri su i medjusobno se drže dobro. Prijatelji su, izlaze u susret jedni drugima za sve moguće što treba. Dolaze na posao sa lakoćom, nema grča. U kuhinji su žene, kuvari, koje su ovde već 12-13 godina. Lojalni su u smislu da pomognu svima, i meni i njima. Ako treba da sedne u auto da odnese neku dostavu da bi to bilo brže, ne pita da li može ili treba, sam odradi, ako treba svojim automobilom ode. Kad ima dosta posla ne koriste slobodan dan jer su svesni toga. Puno takvih sitnih a i krupnijih stvari ima. Takav odnos ne može novcem da se kupi i ja sam jako zadovoljan sa njima.

Picerija Ujnina kujna u Kikindi ima već ozbiljnu reputaciju na lokalnom nivou i šire. Radeći za sajt, gledao sam sve što mi je bilo dostupno, mnogo ima na internetu. Mislim konkretno na ocene gostiju, recenzije i komentare koji su javni, sve je transparentno. Hteo-ne hteo, budeš ocenjen ovako ili onako. Ujnina kujna ima preko 1000 ocena na Google i dosta komentara za sve ove godine. Prosečma ocena je 4,6 od 5 što je jako dobro. Pratiš li te stvari i koliko ti znači zadovoljan gost ?

Iskreno, ja sam ima neku svoju viziju prisustva na internetu. Niti sam gledao recenzije, niti sam pokušavao sa sajtom, niti bilo šta drugo zato što sam bio fokusiran na ljude koji su tu. Jednostavno, gost ako je zadovoljan doći će i sutra. Ako ne dođe više, verovatno nešto nije bilo u redu. Nemam šansu da ispravim, ali se trudimo maksimalno da ljudi budu zadovoljni. Ipak, u poslednje vreme video sam da je internet uzeo maha pa sam počeo da pratim da vidim šta se tu dešava.

A zadovoljan gost, koliko ti to znači i da li te motiviše za posao ?

Kako da ne. Pa to mi je najvažnije i najveći motiv. Nebitno je da li je došao samo na kafu ili nešto drugo, mora da mu bude prijatno. Kad sutra prođe ulicom, ne mora ni da sedne opet, ako se javi ja znam da je zadovoljan. Doći će sutra. To mi je izuzetno bitna stvar.

Enterijer vaše picerije je pun detalja. Kad sam došao da fotografišem nigde praznog prostora nema. Meni je kad sam prvi put ušao jedna stvar privukla pažnju - zid prekriven registarskim tablicama. Sad je prilika da pitam otkud to ? Imam osećaj da postoji neka pozadina.

Ima priča. Slučajno smo zakačili jednu tablicu. Zapravo, imali smo jednog poslovnog saradnika, jednu štampariju koja se zvala "Borac". Došli smo do tablice, slučajno, mislim da je nemačka, gde je pisalo BO-RAC. To je bila prva. Posle toga ljudi, uglavnom oni koji su odavde ali rade u inostranstvu, donosili su tablice sa namerom da ih mi okačimo, što smo i radili. Tako su svi ti judi u lokalu imali nešto svoje što ih je vuklo kada dođu u Srbiju da dođu i u Kujnu. Tako smo mi i što se tiče renoviranja vrlo ograničeni. Renoviranje je krečenje u istu boju i neke sitnice. Ostalo kada bi dirali, kao ove tablice, ljudi bi bili razočarani.

Kad smo već kod ljudi, a sve se vrti oko ljudi izgleda, da li se stvaraju odnosi izmedju zaposlenih i gostiju. Da li ima tih interakcija ?

Kako da ne. Imam zaposlenih koji nekog gosta doživljavaja kao drugog oca. Postoje prijateljstva. Neko je sa gostima popio više kafe nego sa ukućanima. Kad je tako, ti odnosi idu na neki viši nivo.

Moram da te pitam još nešto, mada si već delimično odgovorio na to pitanje. S obzirom na to da je ovaj intervju nastao u kontekstu nastanka sajta, koliko je bitno digitalno prisustvo, postojanje na internetu za restorane, preduzetnike uopšte ? Negde su radili anketu gde je rezultat bio da sada 80% ljudi ako neka delatnost npr. restoran nema sajt, oni ga smatraju u poslovnom smislu neozbiljnim. Kako ti to vidiš ?

Ja vidim da to počinje da bude dosta bitno. Svi su na Google, svi su na telefonu, sve ide ka tome da bude na klik.

Da li je jače ovo što ti imaš ovde, ovu zajednicu gostiju koji redovno dolaze ili ono što bi dobio prisustvom na internetu ?

Jače je ovo ovde,naravno. Ali do toga treba doći. Preko interneta može da se povuče dosta ljudi da dođu prvi put, pa sad tvoje je da uspeš da ih zadržiš. Sećam se, mi smo na početku kada smo pokušavali nešto da radimo, bukvalno od vrata do vrata sa punom torbom flajera. Jedna ulica, druga ulica, treća ulica , svakom u sanduče po flajer i to je bila reklama. Danas je internet zamena za to što smo mi radili na takav način. Ljudi danas prvo gledaju recenzije lokala, slike, komentare i tako biraju. Sve je manje onih koji prolaze, pa vide lokal i odluče da dođu.

Još samo jedno pitanje za ugostiteljstvo i neču više, obećavam. 😊

Pročitao sam negde da je jedan u poslovnom smislu uspešan ugostitelj, stranac, rekao da je najbolje za vlasnika da radi na poslu ali da ne bude u poslu. ja to baš i ne razumem, ali ti verovatno znaš šta je rekao ?

U ugostiteljstvu u bilo kom obliku, ne može čovek da ima konstantnu energiju dugi niz godina. Zato vremenom treba da oformi neki tim svojih ljudi koje će obučiti, uvesti ih u posao i polako se izvući iz posla s tim da se nastavi sve što je do tada bilo u smislu kvaliteta, tempa posla i ostalog. Tada ja smatram da je ugostitelj uspeo.

Šta ti je u životu izduvni ventil ?

Vožnaj motora. Ja to doživljavam tako da tada nemaš opcija da razmišljaš o bilo čemu drugom - asfalt, motor i ti. Nema posla u glavi, nema ničeg. Sat-dva vožnje kao da si spavao četiri dana. Umoriš se fizički, ali se psihički odmoriš. Čak sam ja to napravio da bude još lepše pa vozim takozvani off-road koji je u šumi, u prirodi, sa par prijatelja. To je jedna druga dimenzija druženja. Počelo je još od osnovne škole, posle u jednom periodu sam bio van toga ali posle, kad se stvorilo malo slobodnog vremena, vratio sam se.

Kad su sportska dešavanja, mislim na prenose utakmica, ovde je uvek baš dinamično. Često stanem i sam dok prolazim da pogledam rezultat neke utakmice. Da li je to dirigovano ili spontano ? Mislim, da li si ti to ciljano hteo da napraviš kao poslovni potez ili kako je bilo ?

Ne,ne. Tu su bile dve ekipe stalnih gostiju koji su jednom tražili da gledaju fudbal. Posle toga opet, pa opet, to je bilo pre 10 godina. Onda smo mi od toga napravili ono što ljudi vole, tu navijačku atmosferu sa zastavama i ostalim. Bilo je situacija da okrenem celu terasu da bude kao na stadionu i svašta nešto.

Za nekoliko dana počinje Evropsko prvenstvo u fudbalu. Hoće li biti nešto ? Pratiš li sport inače ?

Naravno da će biti. Volim da gledam Ligu šampiona, reprezentacije, Euroligu i naravno Moto GP.

Partizan ili Zvezda ?

Partizan, naravno. ( ja pokazujem thumb up 👍 )

Rakija ili vino ?

Može tim redom. 😊

Šta je nešto najbolje što si jeo u životu ?

Ne mogu da kažem da sam gurman. Meni je sve dobro. Pazi, sećaš se '90. godina, bilo je da nema, bio sam i gladan nekad. Prošao sam kroz to vreme i zato sam sad zadovoljan bilo čime. Sad, probao sam dosta stvari, kad bih trebao da izdvojim jedno jelo, neka budu juneći obrazi, to čak imam i tamo. Bude jako ukusno, mekano. Probaćeš jednom.

I za kraj, imaš li neku poruku gostima ili potencijalnim gostima , da zapečatimo priču ?

Dođite prvi put, a moje je da napravim da dođete opet.

Olivere, hvala ti puno. Bilo mi je zadovoljstvo.

‍