Istorija pizze
Pizza je najpopularnije jelo najomiljenije svetske kuhinje.
Nazavisno od ličnog ukusa kada je hrana u pitanju, ovo iznad je činjenica. Nedavno je Taste Atlas, „svetski atlas tradicionalnih jela, lokalnih sastojaka i autentičnih restorana“, objavio redosled 100 najpopularnijih kuhinja sveta za 2024.. godinu.
Na prvom mestu je italijanska kuhinja, a na prvom mestu medju njenim jelima je pizza.
Usput, kad već pominjem globalno rangiranje nacionalnih kuhinja, treba napomenuti da je srpska kuhinja sa svojim specijalitetima zauzela odlično 20. mesto ispred komšija Mađara i nekih drugih poznatih kuhinja. Medju najtraženijim jelima sa naših prostora koje stranci vole nalazi se i komplet lepinja koju možete naći i u našem jelovniku.
Ali, vratimo se temi.
Pre nego što krenemo imam jedno pitanje. Priznajem, ja nisam znao odgovor. Šta mislite, koji sastojak se najviše koristi pri pravljenju pice ( sem testa)? Odgovor će biti u tekstu. 😊
Pizza ima dugu istoriju. Poreklo ovog jela nalazimo u drevnom Egiptu,a kasnije kod starih Rimljana i Grka. Ta prva pizza je bila varijacija pečenog hleba nalik somunu na čiju se gornju površinu stavljalo maslinovo ulje i začini, nešto najpribližnije današnjoj fokači ( foccacia ).
Istorija moderne pize, onakve kakvu danas poznajemo počinje u Italiji, oblast Kampanja, grad Napulj.
Ovaj grad je u periodu 18. i 19. veka bio vrlo dinamična luka. Ovde , u tom vremenskom periodu, zapravo nastaje ona poznata priča da je pizza sirotinjska hrana.
O čemu se radi ?
U Napulju je bilo puno radnika nižeg socijalnog statusa, siromašnih ljudi, kojima je u toku dana trebala takva hrana koja bi se brzo, "s nogu" , mogla jesti a da je istovremeno bila i jeftina. Na testo bi se sipalo malo maslinovog ulja, onda paradajz, beli luk, sir i neka riba, najčešće inćuni, sve jeftina i lako dostupma hrana u tim predelima, i pizza je gotova. Paradajz, neizostavni sastojak pizze u ovo vreme je bio jako jeftin jer je bio nepopularan, čal je nazivan "otrovna jabuka" i bio je kriv za bolesti i smrti među bogatom aristokratijom. Zbog toga su ga izbegavali. Naime, olovni tanjirii koje su bogati koristili su u kontaktu sa kiselinom paradajza stvarali toksine. Naravno, ljudi to nisu znali pa su krivili paradajz. Bogatiji Italijani su pizzu izbegavali i način konzumacije smatrali odvratnim. Nisu mogli ni da pomisle da će to jelo postati jedno od najomiljenijih na čitavom svetu.
Iako nije 100% sigurno poreklo reči - pizza, vrlo je moguć sledeći scenario. Prva upotreba reči „pica“ u istoriji bila je oko 1000. godine nakon što su Langobardi stigli u Italiju. Reč nemačkog porekla bizzo, ili ponekad bizzen, što znači „zalogaj“, Italijani su izgovarali pico.
Ova sirotinjska pizza bi ostala zarobljena u okvirima Napulja da se nije u istoriji desila kraljica Margerita Savojska, žena po kojoj je i pizza Margerita dobila ime. Godine 1889. ona je zajedno sa svojim mužem, kraljem Umbertom posetila Napulj. U to vreme su vladarima, čak i kad su na putu, pripremali hranu iz njihove nacionalne kuhinje. Kraljici je ta hrana dosadila i zatražila je nešto od lokalnih jela.
Kuvar Espozito, napravio je tri pice za kraljevsku porodicu, od kojih je na jednoj napravio boje italijanske zastave u obliku crvenog paradajza, bele mocarele i zelenog bosiljka. Naravno, kralj i kraljica nisu hteli da idu na picu, pa im je kuvar Espozito doneo picu, što bi se moglo smatrati prvom dostavom pice u istoriji. 😉
Kraljici se toliko svidela ova pizza da je kuvar rešio da joj da naziv po kraljici. I tako je bilo.
Dalje, pizza doživljava sličan razvojni put kao još neka popularna jela našeg vremena, na primer hamburger.
Iseljenici iz Italije odlaze, tražeči bolji život, u Ameriku početkom 20. veka. Tamo donose svoju kulturu, svoj životni stil i svoju hranu. Vrlo brzo je neitalijansko stanovništvo upoznalo picu i bilo "zaraženo" njenim ukusima i mirisima. To je bio početak Američke kapitualacije pred ovim italijanskim jelom. Već 1905. u New Yorku postoji pizzeria Lombardi's.
Posebno posle Drugog svetskog rata, popularnost pice u Sjedinjenim Državama je procvetala. Više se nije smatralo „etničkom“ poslasticom, već se sve više identifikovalo kao brza, zabavna hrana. Pojavile su se regionalne, definitivno nenapuljske varijacije, koje su na kraju uključile kalifornijske gurmanske pice sa raznim sastojcima , od piletine sa roštilja do dimljenog lososa.
Ostao sam dužan za odgovor šta se najviše stavlja na picu.
U pitanju je "pepperoni", vrsta začinjene salame koja se pravi od sušenog svinjskog i goveđeg mesa začinjenog paprikom i čili papričicama. Logično, poreklo je iz južne Italije a dnevno se na picama pojede neverovatnih 340 tona.
Kod nas u Ujninoj kujni najtraženije pice su Capriciosa, Ujnina pizza i Monte Carlo.
U sledećem tekstu bavićemo se zanimljivim činjenicama o pici. Do tada, ako ste u Kikindi i volite picu, pogledajte ponudu, kliknite na broj telefona za dostavu, a ostalo je naša briga.
